Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Tržište rada". Rad ima 11 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 



SEMINARSKI RAD

Predmet: Ekonomija

Tema:Tržište rada

SADRŽAJ

TRŽIŠTE RADA

1. POJAM I ULOGA TRŽIŠTA RADA

Tržišna privreda pretpostavlja tržišnu valorizaciju svih faktora proizvodnje. Bez „jedinstva tržišnosti“ svih faktora proizvodnje nema ni tržišta.

Pored ponude i tražnje roba na tržištu roba, vrši se ponuda i tražnja radne snage na tržištu rada.

Tržište rada je sastavni deo celokupnog tržišta i tržišnog mehanizma.

Osnovna funkcija tržišta rada je da obezbedi što potpuniju zaposlenost i efikasnu alokaciju radne snage u odnosu na druge faktore proizvodnje, kako po sektorima i preduzećima, tako i po pojedinim regionima. Od efikasnosti funkcionisanja tržišta rada zavisi nesmetano funkcionisanje ekonomije, kao i razvoj celokupnog društva.

U tom pogledu tržište rada funkcioniše kao najobjektivniji i najracionalniji mehanizam koordinacije.

Osnovni cilj politike tržišta rada, kao sastavnog dela ekonomske politike je:

da unapredi efikasnost tržišta rada

doprinese ostvarivanju ekonomskog razvoja

otvaranje perspektiva efikasnijeg zapošljavanja.

Tržišni kriterijumi privređivanja i stvaranje uslova za konkurenciju znanja, sposobnosti i rada – uspostavljanje slobodnog delovanja tržišta rada – glavna su pretpostavka efikasnog i racionalnog funkcionisanja tržišta rada, da bi se obezbedilo usklađivanje ponude i tražnje za radnom snagom.

Isustvo zemalja razvijene tržišne ekonomije pokazuje da tržište rada nije uvek u mogućnosti i stanju da obezbedi efikasnu alokaciju ljudskih resursa, pa je nužna intervencija mera i aktivnosti države.

To je slučaj kod nas, jer je nasleđe nezaposlenosti veliko, ekonomska osnova slaba, pa je intezivna tranzicija još više razotkriva. Bitnu ulogu ima zakonska regulativa Vlade RSrbije koja utiče na delovanje tržišta rada, po pitanju ograničavanja ili efikasnijeg delovanja Zakonom o radnim odnosima, Zakonom o zapošljavanju, Zakonom o zaradama i Kolektivnim ugovorom.

Ekonomska dimenzija tržišta radne snage se manifestuje na više načina:

tržište je mehanizam koordinacije i dovođenja u vezu zainteresovanih aktera;

odnosi razmene se baziraju na ekonomskom interesu;

ne postoje prethodne garancije a ni obaveze za zainteresovane aktere;

ujednačavanje nivoa zarada;

definisanje nivoa preduzetničkog rizika;

mobilnost radne snage.

2. KLASIFIKACIJA TRŽIŠTA RADNE SNAGE

Tržište radne snage se deli na:

Sekundarno tržište, na kome se nudi i kupuje nekvalifikovana radna snaga i koje se odlikuje najvećim stepenom nestabilnosti i relativno najnižim stepenom zarada radnika. U tom segmentu tržište deluje najsavršenije, a sa aspekta radne snage najsurovije.

tzv. podređeno primarno tržište, na kome se ostvaruje ponuda kvalifikovane radne snage, čija je relativna sigurnost obezbeđena, u krajnjem slučaju, nadoknadom za slučaj nezaposlenosti.

...

 

-------------------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]